Sve teme vezane za inicijative razvoja u oblasti centralne i jugo-zapadne Srbije, sa akcentom na glavne infrastrukturne projekte kao sto su aerodrom Morava, auto-put Pojate-Preljina, itd.Takodje pospesivanje razvoja turizma ovih prostora, kao i dolazak investicija. Pozeljno aktivno ukljucivanje ozbiljnih blogera sa kompetentnim idejama i mogucim gotovim resenjima.
Aerodrom MORAVA je ustvari skoro na tromedji tri najbliza grada, Kraljeva, Cacka i Kragujevca, ali posto se administrativno nalazi na teritoriji grada Kraljeva, onda mu je tu i zvanicna adresa.
Od aerodroma Morava do grada Kraljeva ima 17 km, do grada Cacka 26 km, a do grada Kragujevca 41 km.
i druga mala a poznata mesta kao sto su Gruza, Stragari, Mrcajevci, Preljina, Stopanja, Velika Drenova, Usce, Baljevac, Ribarice, Sirogojno, Prislonica, Pranjani, Katici, Kokin Brod, Mitrovac, Oparic, Stalac, Bagrdan, Markovac, Rudno ....
Udaljenost od aerodroma MORAVA: grad Novi Pazar 114 km, ski centar Kopaonik 112 km, grad Uzice 84 km, turisticki centar Zlatibor 112 km, turisticki centar Mokra Gora 128 km, grad Jagodina 92 km, grad Krusevac 74 km, “decja planina” Goc 49 km, leciliste Vrnjacka Banja 40 km, “krov Sumadije” – “planina ljubavi” Rudnik 49 km, leciliste Atomska Banja /Trepca/ 23 km, opstina Gornji Milanovac 36 km, manastir Zica 23 km, leciliste Mataruska Banja 27 km, manastir Studenica 72 km ...
Putevi do navedenih mesta su uglavnom magistralnog karaktera i veoma su pristupacni, a sa izgradnjom auto puta Pojate - Preljina i dalje do Uzica, vreme za dolazak na aerodrom ce se kod vecine najudaljenijih lokacija svesti na 30-40 minuta
Sistem zeleznickih mreza izmedju svih gradova postoji odavno, i uz neznatna ulaganja, a sa novopristiglim garniturama vozova zeleznicki saobracaj bi mogao da odigra veliku ulogu u transportu putnika iz vecine mesta do blizine aerodroma. Posebno otvaranjem linije Zlatibor-Uzice-Cacak-Slatina /veza za aerodrom/ -Kraljevo - Vrnjacka Banja - Krusevac - /Stalac - Jagodina/ i linije Zlatibor - Cacak - Slatina - Kraljevo - Kragujevac - /Lapovo - Jagodina - Krusevac/. Sa dogradnjom nekih 5 kilometara pruge, od Slatine ili Goricana do terminala aerodroma, uspostavice se direktna linija od aerodroma do postojece mreze zeleznickih pruga, tako da ce se do aerodroma zeleznicom dolaziti bez presedanja, i brze i konfornije. Sve ce to znatno povecati promet putnika i turista kako medju gradovima i centrima, tako i preko aerodroma Morava.
Posebno bi turisticki i privredno bila interesantna zeleznicka linija koja bi isla postojecom prugom od Zlatibora, ili mozda i od Zlatara /Prijepolja, Priboja/ pa do Kopaonika, tj. Josanicke Banje, odnosno do svih turistickih stajalista duz “ibarske doline kraljeva”. Turisti bi veoma lako pravili izlete sa jedne na drugu planinu, a sa ovom linijom ski centar Kopaonik i okolni gradovi Raska, N.Pazar, itd. bi bili direktno povezan sa aerodromom Morava.
I autobuska, a turistička linija, od Arandjelovca preko Topole i Oplenca do Rudnika, Gornjeg Milanovca i aerodroma Morava, ili ona duža, tj. putem “Vila Šumadije”, od /Arandjelovca/ Oplenca do /Rače i/ Kragujevca, i dalje Gružanskim jezerom do “Morave”. /ili i dalje do Vrnjacke Banje, Krusevca, ili do Goca i Kopaonika/ Udaljenost od aerodroma Morava: Arandjelovac 81 km, Topola / Oplenac 75 km
I sva jezera koja ce postati ili vec jesu turisticke destinacije : Gruzansko-boracko, Garasko, Potpecko, Ribnicko, Radoinjsko, Zlatarsko, Uvacko-sjenicko, jezera Gazivoda, Zaovina, Perucac, Vrutci, ...
I sve reke: Zapadna Morava, Velika Morava, Ibar, Lim, Resava, Djetina, Drina... Posebno je turisticki interesantno mesto gde se spajaju sve tri Morave - Zapadna, Velika i Juzna, tzv. Tromoravlje. Na Ibru se organizuju atraktivna medjunarodna kajakaska takmicenja u organizaciji kajakaskog kluba iz Usca, kao i rekreativno zabavna regata Veseli spust. Na Drini je cuvena Drinska regata, a na Moravi moravska. Za turiste su takodje interesntne recne klisure, ibarska u "dolini kraljeva", i ovcarsko kablarska, u podnozju planina Ovcara i Kablara, sa kojih se pruza najlepsi pogled na Sumadiju. i zapadnomoravlje. Recnim brodom leti se organizuju turisticke ture po Zapadnoj Moravi, od Cacka do Ovcar Banje, gde turisti mogu da vide neke od desetak starih manastira smestenih pored obale ili po okolnim brdima. Posebna poslastica je kanjon reke Uvac, specijalni rezervat prirode, sa svojim cuvenim meandrima i beloglavim supom. Kakav ce to uzitak i impresija biti za turiste, koji samo sto slete na aerodrom Moravu, i pre nego su se raspreme u autobusu koji ih vodi do zeljene destinacije, Zlatibora, Tare, Kopaonika ..., a vec su u ovcarsko kablarskoj ili ibarskoj klisuri!
A i posade bi izmedju letova imale divno okrepljenje u neposrednoj blizini, na putu ka Knicu i Kragujevcu, na prelepom Gruzanskom ili kako ga neki zovu Borackom jezeru.
Svi nasi ljudi iz sveta i stranci koji su zainteresovani moci ce da koriste ovaj aerodrom kako bi prisustvovali najpoznatoj svetskoj manifestaciji “Saboru trubaca” u Guci. Do sada takva mogucnost nije postojala, pa je i poseta bila neprimerena s obzirom na popularnost koju Guca ima u svetu. Sta bi Italijani ili Spanci od ovoga napravili!!! A susreti sa ljudima sveta otvaraju i vrata investicijama i uposlenosti...
Takodje imali bi prilike da vide i druge nase poznate narodne svetkovine kao sto su “Oplenacka berba” u Topoli, “Festival vina” u Aleksandrovcu, “Dolinu jorgovana” u ibarskoj klisuri, itd. Ali i da ucestvuju u letnjim rekreativnim recnim manifestacijama na Ibru, Moravi i Drini.. /Brzi spust na Ibru, Drinska regata, Moravska regata ... A tek sta reci o nasoj najvecoj a medjunarodnoj manifestaciji Dani karnevala u Vrnjackoj Banji! Tu se vec okupljaju svetski celnici ove manifestacije
A tek medjunarodne kultutne manifestacije, kao sto je filmski festival “Kustendorf” u najpoznatijem etno selu Drvengradu u nacionalnom parku Mokra Gora, pa medjunarodna umetnicka manifestacija “Mermer i Zvuci” i simpozijum “Beli Vencac” u Bukovickoj Banji, u Arandjelovcu, sa jednim od nаjvećih i nаjаtrаktivnijih pаrkovа slobodne skulpture u Evropi, gde su izlozena dela stotine inostranih i domacih umetnika-ucesnika manifestacije. Pa medjunarodni muzicki fesival u “Serbia World Music Festival”, neobicna manifestacija u prelepoj prirodi Takova, koja okuplja veliki broj evropskih umetnika, i posebno onih iz skandinavskih zemalja....
Jos jedan muzicki festival sa mogucom velikom internacionalnom buducnoscu i adut za privlacenje mladih koji vole prelepi ambijent prirode zove se KINGSTOWN, a organizuje se na Gocu. Tu je i dosta revijalnih muzickih manifestacija, koje se odrzavaju uglavnom leti, i koje okupljaju puno gostiju iz zemlje, ali i iz okolnih zemalja, kao sto su festival “Stari Grad” u N.Pazaru, “Cacanska Gitarijada” u Cacku, “Future Fest” u Jagodini, “Medjunarodni muzicki festival” /MMF/ u Krusevcu, “Arsenal Fest” u Kragujevcu, “Love Festival” u Vrnjackoj Banji, “JazzIbar” u Kraljevu, “Jazz festival” u Kragujevcu, “Park Fest” u Uzicu .... Aerodrom Morava ce im dovesti jos veci broj ucesnika i gostiju uz inostranstva, a neki od njih mozda postanu internacionalno prepoznatljivi.
Najvazniji spomenici srednjevekovne Srbije se nalaze u njenom CENTRU. Manastiri Zica, Sopocani, Studenica, Mileseva, Djurdjevi Stupovi, Petrova crkva, Gradac, Pavlica, Lazarica, Kalenic, LJubostinja, Manasija /Resava/, Ravanica, Naupara, Raca .... zrace svojom patinom starine i umetnicke lepote, a freske u njihovim odajama, kao sto su “Beli Andjeo”, “Uspenje Svete Bogorodice”, itd. su bili najlepsi primerci zidnog slikarstva tog doba. I dan danas se cuvena Firenca i sofisticirana umetnicka javnost Italije divi kopijama ovih remek dela, kada se kod njih izlazu. Zasto ih ne dovedemo da vide originale, vec im saljemo kopije? Svi oni, i ljubitelji umetnosti i specijalisti srednjevekovnog slikarstva, i istoricari, i proucavaoci pravoslavne, i srednjevekovne, i srpske istorije i kulture, i ne samo iz Italije, Rusije, vec iz celog sveta, kao sto obilaze sve druge zemlje nacionalnih kultura, cekaju da im se otvore putevi i da i ovde dodju, da vide originale! Cekaju aerodrom MORAVA da “poleti”.
Naravno, istu vaznost imaju i cuvena srednjevekovna utvrdjenja i ostaci gradova kao sto su novopazarska tvrdjava, stara srpska prestonica Ras, Maglic, Milesevac, uzicki Stari grad, Koznik, Lazarev-grad, Todorova kula /Stalac-grad/, tvrdjava Manasija.. Put dalje vodi do Smedereva grada i prelepe i najvece srednjevekovne ravnicarske tvrdjave u Evropi, ponos srpskog neimarstva i tog ali i danasnjeg doba, sa dvadeset pet kula od kojih je svaka visoka po dvadeset pet metara. U svim ovim starim utvrdjenjima se svake godine organizuju razne kulturno muzicke i pozorisne manifestacije i festivali /najznacajniji medjunarodni pozorisni festival u Srbiji je u smederevskoj tvrdjavi, pod nazivom “Tvrdjava Teatar”/, kao i viteska takmicenja. Ljubitelji i proucavaoci srednjevekovnih fortifikacija iz celog sveta, medjunarodna viteska udruzenja, pasionirani izucavaoci srednjevekovnih obicaja, arheolozi,.... svi cekaju MORAVU!
Zbog ovog ovakvog i ovolikog duhovnog blaga naseg, a i priznatog svetskog, aerodrom “Morava” cekaju i mnogi hodocasnici pravoslavni. “Ovdasnji” svake godine u velikom broju autobusima i samoinicijativno dolaze, procena je oko 100.000, a dijaspora se tek ocekuje. A ona je veoma bitna, jer joj se naizgled polako, ali sigurno gubi trag, kao prah u “okeanu sveta”, a malo toga cinimo, namerno il nenamerno, da bismo taj proces zaustavili. Ni aerodrom “Morava” jos nismo, eto vec koliko decenija, osposobili da joj makar u svoju zemlju hodocasce olaksamo! A ono sto je Vitlejem za sve hriscane, za rimokatolike Rim, za muslimane Meka i Medina, za jevreje Jerusalim, za srpske praoslavce bi trebala da bude cela dolina Ibra i Morave, svedok naseg srednjevekovog duhovnog, verskog i svetovnog trajanja, od Sopocana do Studenice i “zbornog hadzi-mesta” Zice, i dalje Moravom ka Krusevcu gradu, pa do grada Smedereva, ali i tragovima dve kasnije nase dinastije, “putem vila” od Oplenca do prestonice Kragujevca. Procenjuje se da u dijaspori ima, mozda preterano. al’ tako se prica, oko 4 miliona nasih ljudi, a oni tamo ako se vec dobrovoljno nisu asimilovali, onda vremenom, kako stare, i deca im u skolu tudju polaze, il’ trebaju decu stasalu sa narodom domicilnim da orode, postaju, ako oduvek nisu, kao uostalom i sva dijaspora sveta, bez obzira, koliko kao mladjani liberalni i kosmopolitski nekad bili, najvernija i najdoslednija pastva naciona svoga. Strah od asimilacije, daleko u tudjini od matice svoje, i dominacija obicaja tudjih, a onda starost koja kuci zove, sve to utice da dijaspora stvara cvrst, kao orah, omotac oko jezgra, sto ga cini crkva koja tamo nad njima bdi, u kome cuva ono sto vise ni u matici ne pamte kao obicaj.Tako je svugde, od Kanade do Australije. Tako da bi to bila velika reka dijaspore, koja bi preko MORAVE stalno dolazila da obidje, a mozda i ostane, i pokloni se ovome nasem svetom, /al i svakodnevnom/, o cemu je tamo, vremenom u ceznji i nostalgiji vise naucila, neg’ ovi ovdasnji, koji tuda mogu svakim danom proci.
S obzirom na centralno mesto i najpodesniju geografsku i saobracajnu poziciju u Srbiji, kao i na dobru transportno-putnicku povezanost sa mnogim gradovima, a pre svega Nisom na jugu i Beogradom na severu, a koji se nalaze na priblizno istom rastojanju od aerodroma, “Morava” ce, radi ekonomicnosti i prakticnosti putnika na interkontinentalnim letovima, pre svega za nasu dijasporu, biti idealna stanica interkontinentalnim avio – operatorima.
A dijaspora ima i svoje prijatelje tamo gde zivi, svoje kolege, nove rodjake, drugare il partnere, pa bi htela verovatno i njih da dovede, da im svoje mesto porekla pokaze, da ih na planine, il jezera, u banje il na selo odvede i odmor sa njima provede. Eto jos toliko, koliko dijaspore, gostiju i turista nama, i posla nasim ugostetiljima i hotelijerima, i trgovcima i zabavljacima i bankarima, al i aerodromu Morava.
A dijaspora bi verovatno i da investira, da ovde ne samo rodbini daje, il da se odmara, vec i da u biznis ulaze, pa i da se polako kuci vraca, al i tamo gde zivi da ostane, pa joj trebaju brze i efikasne veze, i saobracajne, da daljine brze premosti, da danas ovde bude, a sutra tamo, vec kako posao ili prohtev trazi. A kako bi, i sta joj reci sa njenim iskustvom i navikama tamo, ako eto ovde, u 21. veku, jos aerodrom Morava ne radi! A mogla bi ona i prijatelje tako povuci da i oni investiraju, a ovi opet, lepom reci i dobrom praksom o nama, i svoje prijatelje i poslovne partnere, a kad se tako tocak pokrene, i “graja” u svetu biznisa podigne, eto i krupnijih investitora, “ozbiljnih igraca”. I fabrika, i posla, i sutra dobrih plata. Samo treba uslove pripremiti, i tocak pokrenuti!
Dijaspora je u jednom periodu krize matice odigrala presudnu ulogu u preobrazaju Italije, a takve primere pomoci i razvoja imamo i u Grckoj, u Portugalu, na Kipru, svugde gde ima ekonomske imigracije. Ali, ako su ove zemlje, manje ili vise razvijene, vec imale dugu istoriju razvoja i progresa, pa shodno tome i razvijenu i urbanu i gradjansku i radnicku klasu, i institucije sistema, tako da im je bilo lakse da uz pomoc dijaspore premoste odredjene periode krize, primer danasnje razvijene Turske sa druge strane, bazirane na sasvim drugacijem istorijsko drustvenom i kulturnom konceptu, je mozda najbolji pokazatelj pozitivnog preobrazaja uz pomoc velike dijaspore.
Aerodrom Morava ce biti znacajan i zbog “vikend aranzmana” nasih ljudi koji rade u susednim evropskim zemljama, a koji bi vikendom, na kratko, dan dva, skoknuli do zavicaja da obave neki posao, ili tek da popiju jednu kafu sa komsijom, “da ih zelja mine”. Sa jeftinim lou kost aranzmanima, to je sasvim izvodljivo, i to ne samo jedan put godisnje, vec bukvalno svakog meseca, ako ne i cesce, s obzirom da bi u tom slucaju ukupan trosak jednog boravka za njih bio kao jedna-dve dnevnice koju u Evropi zarade. Ovo je posebno interesantno za one tradicionalne evropske destinacije gde je velika koncentracija nasih “svezih” ekonomskih emigranata, tj. posebno onih iz mladje generacije, koji su skoro otisli, a mislima su svakodnevno ovde. Na taj nacin bi jednog korisnika usluge aerodroma Morava prakticno statisticki i finansijski multiplikovali u 2, 3, 5 ili mozda i celih 10.
Takodje je nama u korist, ako preko aerodroma “Morava” uspemo da i nasu “drugu generaciju”, vec otudjenu i adaptiranu, u skladu sa zemljom u kojoj zivi, pa i gde je rodjena, / a zbog koje i “prva” povi glavu i cuti i miri se sa sudbinom tamo gde se nadje/ dovedemo bar na dan dva. Naime, visok standard zivota u evropskim zemljama nametnuo je i visok nivo konfora i usluga u svemu, pa i u oblasti saobracaja. Najudaljenije destinacije se predju za sat najvise dva, a sredstva prevoza su na visokom tehnickom, higijenskom, estetskom nivou. E sad, iz takvog ambijenta nagovoriti “drugu generaciju” da ovde dodje, bez obzira na sve lepote zemlje nase, pa je onda dovesti do Beograda, pa onda cupkati cetiri sata po nasim putevima i starim autobusima – nije bas obecavajuci poduhvat. Ovako, kratkim letom do “Morave” bi im bar skratili muke puta, a taj mali boravak bi mozda u njima i neku vecu rodnu zelju probudio, pa bi mozda poceli i sami cesce, na kratko a i duze, da dolaze. Aerodrom bi tako mogao dobiti jos jednog korisnika vise, a ova zemlja jos jednu dusu nasu spasenu.
Naravno aerodrom Morava je takodje vazan za zadovoljavanja potreba ovdasnjeg stanovnistva. Recimo odlazak rodbine u posetu dijaspori je ne manje znacajna turisticka stavka nego dolazak istih ovamo. Zatim, odlazak na odmor u razne turisticke centre, pre svega u za nase ljude tradicionalna morska letovalista Grcke i Turske, posebno u letnjem periodu ce se mnogo brze i konfornije odvijati preko aerodroma Morava velikim brojem carter aranzmana, nego sto se to sada radi u privatnom aranzmanu, autom, autobusom, ili redukovanim voznim prevozom. Ali u ovom slucaju bi aerodrom dobio jos vise na znacaju, od pukog carter prevoza, a time i cela ovdasnja ekonomija. Naime, ako bi se uspostavile bliskije veze sa primorskim centrima navedenih i drugih regiona/ recimo i sa Istrom preko aerodroma Pula ili Rijeka/, mogli bi se napraviti aranzmani koji bi i jednima i drugima koristili. Koliko mi “kontinentalci” volimo more, toliko su i ‘primorci” zeljni prirode, zelenila, recica, brdskih sela, sumovitih planina, skijanja, itd, a toga ovde ima u izobilju. Eto prilike za dobru saradnju, a nama i mnogo vece koristi, posto su nam njihova primorska mesta interesantna samo leti, a njima nasa mogu biti lepa i korisna i u jesen i u zimu i u prolece. Eto posla za “Moravu” i za nasu privredu.
Za poljoprivredu bi ovde odmah imalo posla. Brzi avio prevoz svezeg voca i povrca sa “Morave”u ranim jutarnjim casovima do svih velepijaca regionalnih primorskih centara, ali i ne samo primorskih.
Pa da, sveze sumadisjke jagode, tresnje, maline, sljive, u jutarnjim satima na pijacama Pariza, Rima, Londona, i drugih metropola ali i velikih gradova. Ili dnevno snabdevanje Moskve i vecih ruskih gradova, umesto sadasnjih putesestvija slepera koji se provlace od sela do sela u potrazi za povrstarskim i vocarskim proizvodima. Koliko se tu vremena izgubi, koliko se mnogo manje transportuje nego sto bi to bilo avionom. Koliko manje zaradi. Doduse u planu je veliki kargo centar na :Moravi" bas za te namene, ali ovde veliko vreme uzalud curi. A narod treba posla i para. A ima i plodnu zemlju, i ukusan i kvalitetan rod, i hoce da radi. Svaki dan bi po desetine letova u raznim pravcima moglo da ide sa “MORAVE“ samo za potrebe kargo prevoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda - “made in Serbia – sveze, ukusno, kvalitetno i zato, sto da ne, skupo! A sta je tek sa stocarstvom, zivinarstvom. Arapi obozavaju sjenicke mesne proizvode, zbog ukusa, kao proizvod svezine i zdravosti podneblja Pestera. Koliko ima arapskih i muslimanskih zemalja – toliko dnevnih ili nedeljnih letova do njihovih velemesara. I sjenicki aerodrom bi mogao da proradi. Eto, i vocari, ratari i stocari cekaju “Moravu”. I kupci njihovih proizvoda sirom sveta.
Dijaspora, odnosno najpre ova bliza – evropska zajednica bi mogla da odigra ovde veliku, pre svega logisticku ulogu u obezbedjivanju trzista, ali i koordiniranju organizacije prijema i distribucije proizvoda. Prakticno ona je tu na “svome terenu”, vec poznaje jezik, ljude i navike, a sigurno ima ili lakse moze da dodje do direktnih kontakata, i nije joj potrebna neka posebna organizaciona ili finansijska potpora. A moze da bude i nosilac celog posla, zavisno od ambicija.
I mali privrednici cekaju otvaranje aerodroma. Ovde ih ima prilicno, a posebno u oblasti trgovine i proizvodnje, a Cacak, i posebno Novi Pazar se isticu svojom vitalnoscu. Poseta poslovnim partnerima, poseta sajmovima, upoznavanje sa novim tehnologijama, sirenje mreze svoga poslovanja van Srbije itd, sve je to tesko izvodljivo bez brzih i direknih komunikacija, koje ce pruziti “Morava”.
Novopazarci imaju veoma razvijene odnose sa Turskom, sto poslovne sto prijateljske i rodbinske, tako da su potencijalno dobra ciljna grupa za letove sa “Morave”. Doduse, oni vec sada prilicno koriste pristinski aerodrom, ali ce im “Morava” biti prakticnija, izmedju ostalog, zbog odredjenih administrativnih razloga.
I velika privreda ceka Moravu. Ovo podrucje, sa velikim brojem nekada jakih industrijskih kapaciteta, od Krusevca do Uzica, je osamdesetih godina bilo jedno od najrazvijenijih. Izvozilo se za mnoge arapske i africke zemlje, ali i za Boing. Danas se industrija obnavlja i trebaju nove investicije i investitori. A njih nema bez dobre i brze komunikacije.
A sta tek reci za fabriku automobila u Kragujevcu. To je verovatno jedina fabrika automobila u svetu koja u neposrednoj blizini nije imala medjunarodni aerodrom. Nekada se proizvodilo i do 300.000 automobila godisnje, a izvozilo se i za Ameriku, ali se aerodrom nije otvarao!! Nesto vozila se cak i preko beogradskog aerodroma liferovalo. Danas je tu FIAT, i posao se ponovo veoma intenzivno razvija. A strani kooperanti bi da dodju, ino dileri bi da dodju, a mozda i neki drugi auto proiizvodjaci. Svi cekaju Moravu.
Puno italijana preko FIAT-a i njegovih kooperanata je vec u Kragujevcu, tako da su oni dobar potencijal za letove sa “Morave” za recimo Torino. Sada oni koriste usluge beogradskog aerodroma! S obzirom na visedecenijsku saradnju sa kragujevackom auto industrijom, oni su sigurni korisnici avio usluga i tako ce biti i dalje – verovatno jos intenzivnije, samo ih treba usmeriti na aerodrom MORAVA, koji je prakticno pored okolnih gradova, i kragujevacki maticni aerodrom.
Inace, generalno veliki investitori cekaju MORAVU. Vec su poceli da pristizu, a kao sto vidimo Jagodina je najaktivnija. A puno ovde ima da se radi. Ova oblast centralne i jugozapadne Srbije, kao sto se iz prilozenih slika vidi, ima puno kulturno istorijskih i rekreativno turistickih destinacija, /gotovo stotinu/, zatim dobre poljoprivredne i industrijske pretpostavke, ali prilicno nedostaje modernih tehnologija i generalno modernih urbanih resenja. Skoro pocinje da se gradi autoput Pojate – Preljina, a treba da se modernizuje i nadgradjuje regionalna zeleznicka infrastruktura. Zatim izgradnja banjskih centara kojih ima prilicno, ali nemaju standarde kojima se tezi. Od manjih projekata trebaju da se grade akva parkovi, kompleksi hotela, molovi, sportski centri, ali i dosta industrijskih kapaciteta raznih namena i gabarita. Takodje i razvoj urbanih gradskih i medjugradskih gradjevinsko arhitektonskih, komunalnih, infrastrukturalnih, itd. resenja koja nedostaju, a koja su svojstvena danasnjim evropskim i svetskim gradovima, ali i konceptu metropolizacije, koji ovde treba da se ostvari povezivanjem gradova Kragujevca, Jagodine, Krusevca, Kraljeva, Cacka, kao i krakova ka Uzicu, odnosno Novom Pazaru. I mnogo cega drugog. Znaci investitori svih profila su potrebni, i oni vec dolaze, ali “Morava” ce njihov dolazak jos mnogo mnogo vise da olaksa i da pospesi. Sto se pre otvori, tim pre stizu investitori i otvaraju se nove mogucnosti i benefiti.
“MORAVA” je interesantna i za razvoj sportske privrede. Naime, sa jacanjem ovdasnjih klubova dolazi do medjunarodnih takmicenja, zatim odlaska na pripreme u neke strane destinacije, itd. Takodje, kako smo poznati i kao sportska nacija, taj brend trebamo da negujemo, jer je postao prepoznatljiv u svetu, a kad imamo dobar brend, onda je on mamac za sve ljubitelje sporta, koji onda hoce ovamo i da dodju. Kada se stvore pretpostavke oko aerodroma, nasi treneri po svetu ce dovoditi svoje ekipe koje treniraju radi priprema mnogo cesce i intenzivnije nego sada. Tara, Zlatibor, Kopaonik ... Mnogi inostrani klubovi ili reprezentacije bi opet sa svoje strane zeleli da i njihovi timovi ovde imaju pripreme. Zatim, nasa cuvena svetska sportska imena bi ovde mogla da imaju kampove, a fanovi iz celog sveta bi dolazili na kurseve. Cavic vec ima plivacku akademiju u Kragujevcu, a njega zna cela svetska plivacka javnost. Mnogi bi svoju decu poslali u njegovu akademiju. Najbolji nasi i svetski vaterpolisti, poznati i priznati, su sada u Kragujevcu, i mogli bi ili kolektivno ili pojedinacno da udju u poslove sa kampom ili u Sumadiji ili u sirem okruzenju – svugde su idealne pretpostavke. Djokovic je hteo da otvara akademiju u Kragujevcu, a sada bi mogao na njegovom Kopaoniku. Divac je iz ovih krajeva i njega jos pamte. Tu su Tipsarevic, i drugi. Kao sto nasa deca idu u svetske kampove, sportske ili recimo za ucenje jezika, tako bi i deca iz sveta dolazila u kampove nasih proslavljenih svetskih sportista. A to je i dobar biznis, i dosta radnih mesta, i jaka finansijska inekcija za ovdasnju ekonomiju. I veliki posao za aerodrom Morava.
Jedan znacajan vid razvoja sportske privrede je aktivacija autodroma Beranovac u Kraljevu. To je nekada bio jedini autodrom u ex-Jugoslaviji, a ujedno i jedini koji je ispunjavao sve tehnicke uslove /uslovi terena, bezbednost, itd/ shodno normativima medjunarodnih auto-moto asocijacija. Tu se odigravalo dosta medjunarodnih trkackih manifestacija, auto i moto, a krajnja zelja je bila da budu i trke formule 1, ali nije postojalo uslova kako u organizacionom tako i u tehnickom smislu /uza staza i sl.//Madjari su dosta kasnije dobili trku formule 1./ Kao sto je steta da napravljena fabrika stoji neuposlena, i da investicija propada, tako je steta i za ovaj, inace odlican autodrom, pa bi trebalo naci investitora da ga reaktivira, i da stvori uslove za nedeljna medjunarodna takmicenja u raznim kategorijama, a aerodrom bi tu odigrao veliku ulogu kako u laksoj organizaciji takmicenja, tako i u prilivu fanova iz regiona i ovog dela Evrope.
Mozda bi se tako stvorili uslovi, a imajuci u vidu i izuzetne prirodne uslove, da i najpoznatija imena svetskog sporta, igraci ili treneri pozele da ovde, na Zlatiboru, Tari, Kopaoniku ili negde na jezeru otvore svoje kampove. Mozda i njima treba predloziti neke stimulativne mere, jer bi tako pospesili nasu ekonomiju preko ino fanova koji bi u kampove dolazili. A kampovi poznatih su veoma skupi, pa, osim pojedinih slucajeva, prosecan korisnik kampa ima dosta dobru finansijsku potporu.
I lovacka privreda bi mogla da se pospesi. Naime vec decenijama u nasa lovista dolaze Italijani, Grci, Kiprani, a sa “Moravom” to bi bilo i lakse i intenzivnije i masovnije.
I nase lokalne samouprave bi imale velikih prednosti. Vec sada prilican broj ino-delegacija, administrativnih, politickih, poslovnih, kulturnih... dolazi u posete gradonacelnicima, predsednicima opstina, a iz toga se radjaju nova prijateljstva i novi vidovi saradnje. Laksi transfer bi znacio veci intenzitet, vece mogucnosti, prijatniji dozivljaj, impresivniji utisci ...
I razvoj ovdasnjih kulturnih institucija povlaci medjunarodne aranzmane, posete umetnika i delegacija i sl. To je i prilika za velike medjunarodne kulturne dogadjaje koji bi se ovde organizovali. Tu je i veliki broj ansambala, pevackih ili folklornih grupa, koje vec putuju po svetu, ali i docekuju svoje inostrane kolege. Takodje, vec postoje medjunarodne umetnicke radionice iz oblasti keramike, vitraza i sl. u Vrnjackoj Banji, na Zlatiboru, a u koje dolaze stranci, umetnici ili oni koji bi to da budu. “Morava” bi svima olaksala dolazak i pospesila boravak.
i mozaika, ali i radionice ikone, posebno u Zici. Tu su i radionice crtanja, pevanja i td., ali moze jos puno raznih radionica da se otvori iz raznih oblasti, jer su idealni uslovi, bilo negde pored jezera, na planini, u nekom selu, manastiru i sl.
Univerzitet Kragujevac, kao pravi primer decentralizovanog i ravnomernog razvoja visokog obrazovanja na nivou ovlasti koja mu gravitira, sa svojim fakultetima u Kragujevcu, Jagodini, Krusevcu, Vrnjackoj Banji, Kraljevu, Cacku, Uzicu, Univerzitet u Novom Pazaru, novoosnovani Naucno Tehnoloski Park u Cacku, i druge obrazovne i naucne ustanove, sadasnje i buduce, odnosno njihovi strucni kadrovi, a u cilju razvoja i pracenja novih naucnih i obrazovnih dostignuca, imaju potrebu da cesto putuju na sajmove, seminare, u posete srodnim ustanovama u svetu radi razmene iskustva i zajednickih projekata. Takodje njihovi studenti imaju potrebe za studijskim putovanjima, razmenom sa kolegama sa drugih univerziteta sveta itd. Djaci zavrsnih godina srednjih skola organizuju odlazak na eskurzije u inostranstvo, itd., ali opet i djaci drugih zemalja bi mozda organizovali eskurziju kod nas, kad bi im se uslovi stvorili. Nauka i Obrazovanje, svi oni, naucnici, profesori, studenti, djaci, kao i njihove kolege iz drugih zemalja koji bi da im u posetu dodju, cekaju “Moravu”.
I obican svet ceka svoju priliku da moze da uziva u carima koje svet nudi. I ovde, iako su uslovi zivota relativno skromni a da za to nema nikakvih objektivnih razloga, postoji kriticna masa onih koji sebi mogu da priuste cesta putovanja radi uzivanja. I to raznih starosnih i profesionalnih profila. Pa zar sam podatak da negde oko 1/7 stanovnistva ove zemlje ide na letovanje van Srbije nije dovoljan podatak.Ali nije samo letovanje u pitanju. Ljudi zele da vide druge kulture, druge obicaje. Doduse postoji jedan drugi razlog koji moze da smeta, a to je nepostojanje vece tradicije putovanja, ali i to se leci, i na ovaj nacin. Otvorimo svet nasim ljudima! U svakom slucaju bolje je mladom coveku koji ima dobar posao, ambicije i motivaciju omoguciti da sa ‘Morave’ obilazi svet nego da se zbog hendikepa koji moze da oseti, preseli u neku drugu domacu ili inostranu regiju, gde mu se ti uslovi pruzaju.
Prema statistickim podacima u oblasti turizma iz 2011. CENTAR Srbije /centralna i jugozapadna Srbija/ je imao registrovani turisticki promet od 548.789 gostiju, a region Beograd 619.124, i ostvareno je 2.309.200 nocenja u CENTRU, odnosno 1.337.199 u regionu Beograd. To pokazuje da je CENTAR ubedljivo najaca turisticka destinacija u Srbiji, imajuci u vidu odnos broja gostiju i broj nocena. Taj odnos je daleko veci kada su u pitanju samo domaci gosti. Procentualno to znaci da je CENTAR realizovao oko 26% turistickog prometa Srbije /bez KIM-a/, odnosno preko 41% nocenja Srbije /bez KiM/. Aerodrom Morava ce pomoci da se i u ino-turizmu ostvare ovakvi i jos znacajniji rezultati, a sama statistika dovoljno govori investitorima gde trebaju da investiraju.
A svi ti podaci su ostvareni i ostvaruju se bez bilo kakve jace ili pre nikakve organizacione povezanosti i saradnje, ne samo na nivou CENTRA, vec ni na nivou opstine ili turistickog mesta. I sa skromnim turistickim kadrovima, koji gotovo da ne govore ni strani jezik, i sa skoro nikakvom propagandom, ili tek nesto malo u poslednje vreme, i bez velikih medija i njihove promocije na svojoj strani, i bez znacajnije podrske vaznih institucija, i bez znacajnijeg i raznovrsnijeg sistema transporta, i bez partijskog i politickog turizma, i bez znacajnijeg poslovnog ili sajamskog turizma, i bez bilo kojih privilegija turisticke destinacije svojstvene samom glavnom gradu po prirodi svoja statusa, i bez znacajnijih finansija, i bez mnogo cega jos! A opet sa najvecim turistickim prometom i najvecim brojem nocenja u turizmu Srbije.
Sta ce sve biti kada se uspostavi profesionalna povezanost i organizaciono jedinstvo svih destinacija, kada se zajednicki izadje na ino - trziste i promotivno nastupi, kada se ojaca kadrovska struktura profesionalcima koji govore nekoliko jezika i koji imaju medjunarodne reference, kada se aktivnije iskoriste savremeni vidovi informacionih komunikacija i poslovanja sa svetom, kada se iole ozbiljno uspostavi saradnja sa globalnim tur – operatorima, kada aerodrom pocne da radi i uspostave se direktne linije sa evropskim mega centrima, itd. Pa turisticki promet, pa prirodno i broj nocenja, ce se bar deset puta uvecati i to u veoma kratkom vremenu, a CENTAR ce tada svoje rangiranje na top listi turistickih i privrednih destinacija odmeravati prema svetskim centrima.
Sve je to tacno, ali treba prvo da se ovde ozbiljno prihvati da je turizam veoma vazna nacionalna grana privrede, zatim da se prihvati da je CENTAR izuzetna turisticka destinacija, ali i veliki nas i za nase prilike potencijal za brzi sveopsti razvoj, i da se onda silovito krene. A kako cemo, ako ministarstvo saobracaja, uz sve ove potencijale i vrednosti koje su ovde, a i one koje nisu izmesene, u svojim master planovima aerodrom Morava svrsta u lokalnu - regionalnu kategoriju ciji razvoj zavisi od lokalne samouprave!
Fantastican snimak aerodroma Morava Kraljevo
ОдговориИзбришиTakva je panorama cele Srbija, a Centar Srbije je nesto posebno. DOBRO DOSLI!
ИзбришиBENVENUTI AL CENTRO DELLA SERBIA !
Aerodrom MORAVA je ustvari skoro na tromedji tri najbliza grada, Kraljeva, Cacka i Kragujevca, ali posto se administrativno nalazi na teritoriji grada Kraljeva, onda mu je tu i zvanicna adresa.
ИзбришиOd aerodroma Morava do grada Kraljeva ima 17 km, do grada Cacka 26 km, a do grada Kragujevca 41 km.
Bien venue a Kragujevac, Jagodinu, Krusevac, Kraljevo, Cacak, Uzice, Novi Pazar, ...
ОдговориИзбришиPored sedam gradova, aerodromu MORAVA gravitiraju i opstinska mesta: Priboj, Prijepolje, Sjenica, Nova Varos, Cajetina, Kosjeric, Ivanjica, Arilje, Pozega, Lucani, Gornji Milanovac, Knic, Arandjelovac, Topola, Raca, Lapovo, Batocina, Svilajnac, Desimirovac, Paracin, Cuprija, Rekovac, Varvarin, Cicevac, Trstenik, Brus, Aleksandrovac, Tutin, Raska, Vrnjacka Banja...
ИзбришиWELCOME TO CENTER OF SERBIA
i druga mala a poznata mesta kao sto su Gruza, Stragari, Mrcajevci, Preljina, Stopanja, Velika Drenova, Usce, Baljevac, Ribarice, Sirogojno, Prislonica, Pranjani, Katici, Kokin Brod, Mitrovac, Oparic, Stalac, Bagrdan, Markovac, Rudno ....
ИзбришиBIENVENUE AU CENTRE DE LA SERBIE
ИзбришиSve skupa oko 1.6 - 2 miliona ljudi zivi na na ovim prostorima koji gravitiraju aerodromu Morava
ИзбришиUdaljenost od aerodroma MORAVA: grad Novi Pazar 114 km, ski centar Kopaonik 112 km, grad Uzice 84 km, turisticki centar Zlatibor 112 km, turisticki centar Mokra Gora 128 km, grad Jagodina 92 km, grad Krusevac 74 km, “decja planina” Goc 49 km, leciliste Vrnjacka Banja 40 km, “krov Sumadije” – “planina ljubavi” Rudnik 49 km, leciliste Atomska Banja /Trepca/ 23 km, opstina Gornji Milanovac 36 km, manastir Zica 23 km, leciliste Mataruska Banja 27 km, manastir Studenica 72 km ...
ИзбришиPutevi do navedenih mesta su uglavnom magistralnog karaktera i veoma su pristupacni, a sa izgradnjom auto puta Pojate - Preljina i dalje do Uzica, vreme za dolazak na aerodrom ce se kod vecine najudaljenijih lokacija svesti na 30-40 minuta
ИзбришиSistem zeleznickih mreza izmedju svih gradova postoji odavno, i uz neznatna ulaganja, a sa novopristiglim garniturama vozova zeleznicki saobracaj bi mogao da odigra veliku ulogu u transportu putnika iz vecine mesta do blizine aerodroma.
ИзбришиPosebno otvaranjem linije Zlatibor-Uzice-Cacak-Slatina /veza za aerodrom/ -Kraljevo - Vrnjacka Banja - Krusevac - /Stalac - Jagodina/ i linije Zlatibor - Cacak - Slatina - Kraljevo - Kragujevac - /Lapovo - Jagodina - Krusevac/.
Sa dogradnjom nekih 5 kilometara pruge, od Slatine ili Goricana do terminala aerodroma, uspostavice se direktna linija od aerodroma do postojece mreze zeleznickih pruga, tako da ce se do aerodroma zeleznicom dolaziti bez presedanja, i brze i konfornije.
Sve ce to znatno povecati promet putnika i turista kako medju gradovima i centrima, tako i preko aerodroma Morava.
Posebno bi turisticki i privredno bila interesantna zeleznicka linija koja bi isla postojecom prugom od Zlatibora, ili mozda i od Zlatara /Prijepolja, Priboja/ pa do Kopaonika, tj. Josanicke Banje, odnosno do svih turistickih stajalista duz “ibarske doline kraljeva”. Turisti bi veoma lako pravili izlete sa jedne na drugu planinu, a sa ovom linijom ski centar Kopaonik i okolni gradovi Raska, N.Pazar, itd. bi bili direktno povezan sa aerodromom Morava.
ИзбришиI autobuska, a turistička linija, od Arandjelovca preko Topole i Oplenca do Rudnika, Gornjeg Milanovca i aerodroma Morava, ili ona duža, tj. putem “Vila Šumadije”, od /Arandjelovca/ Oplenca do /Rače i/ Kragujevca, i dalje Gružanskim jezerom do “Morave”. /ili i dalje do Vrnjacke Banje, Krusevca, ili do Goca i Kopaonika/
ИзбришиUdaljenost od aerodroma Morava: Arandjelovac 81 km, Topola / Oplenac 75 km
Aerodrom Morava ce povezati sva planinska turisticka mesta Centra Srbije: Kopaonik, Goc, Goliju, Zlatibor, Zlatar, Taru, Rudnik, Jelicu ...
ОдговориИзбришиPlanine Tara i Kopaonik su nacionalni parkovi Srbije
ИзбришиPlanina Golija je nacionalni park prirode i rezervat biosfre Uneska
I sva banjska mesta Centra Srbije : Vrnjacku Banju, Atomsku-Trepca Banju, Ovcar Banju, Matarusku Banju, Ribarsku Banju, Novopazarsku Banju, Josanicku Banju, Bogutovacku Banju, Bukovicku Banju, Pribojsku Banju ...
ОдговориИзбришиI sva jezera koja ce postati ili vec jesu turisticke destinacije : Gruzansko-boracko, Garasko, Potpecko, Ribnicko, Radoinjsko, Zlatarsko, Uvacko-sjenicko, jezera Gazivoda, Zaovina, Perucac, Vrutci, ...
ИзбришиI sve reke: Zapadna Morava, Velika Morava, Ibar, Lim, Resava, Djetina, Drina... Posebno je turisticki interesantno mesto gde se spajaju sve tri Morave - Zapadna, Velika i Juzna, tzv. Tromoravlje.
ИзбришиNa Ibru se organizuju atraktivna medjunarodna kajakaska takmicenja u organizaciji kajakaskog kluba iz Usca, kao i rekreativno zabavna regata Veseli spust.
Na Drini je cuvena Drinska regata, a na Moravi moravska.
Za turiste su takodje interesntne recne klisure, ibarska u "dolini kraljeva", i ovcarsko kablarska, u podnozju planina Ovcara i Kablara, sa kojih se pruza najlepsi pogled na Sumadiju. i zapadnomoravlje.
Recnim brodom leti se organizuju turisticke ture po Zapadnoj Moravi, od Cacka do Ovcar Banje, gde turisti mogu da vide neke od desetak starih manastira smestenih pored obale ili po okolnim brdima.
Posebna poslastica je kanjon reke Uvac, specijalni rezervat prirode, sa svojim cuvenim meandrima i beloglavim supom.
Kakav ce to uzitak i impresija biti za turiste, koji samo sto slete na aerodrom Moravu, i pre nego su se raspreme u autobusu koji ih vodi do zeljene destinacije, Zlatibora, Tare, Kopaonika ..., a vec su u ovcarsko kablarskoj ili ibarskoj klisuri!
A i posade bi izmedju letova imale divno okrepljenje u neposrednoj blizini, na putu ka Knicu i Kragujevcu, na prelepom Gruzanskom ili kako ga neki zovu Borackom jezeru.
ИзбришиSvi nasi ljudi iz sveta i stranci koji su zainteresovani moci ce da koriste ovaj aerodrom kako bi prisustvovali najpoznatoj svetskoj manifestaciji “Saboru trubaca” u Guci. Do sada takva mogucnost nije postojala, pa je i poseta bila neprimerena s obzirom na popularnost koju Guca ima u svetu. Sta bi Italijani ili Spanci od ovoga napravili!!!
ОдговориИзбришиA susreti sa ljudima sveta otvaraju i vrata investicijama i uposlenosti...
Takodje imali bi prilike da vide i druge nase poznate narodne svetkovine kao sto su “Oplenacka berba” u Topoli, “Festival vina” u Aleksandrovcu, “Dolinu jorgovana” u ibarskoj klisuri, itd.
ОдговориИзбришиAli i da ucestvuju u letnjim rekreativnim recnim manifestacijama na Ibru, Moravi i Drini.. /Brzi spust na Ibru, Drinska regata, Moravska regata ... A tek sta reci o nasoj najvecoj a medjunarodnoj manifestaciji Dani karnevala u Vrnjackoj Banji! Tu se vec okupljaju svetski celnici ove manifestacije
A tek medjunarodne kultutne manifestacije, kao sto je filmski festival “Kustendorf” u najpoznatijem etno selu Drvengradu u nacionalnom parku Mokra Gora, pa medjunarodna umetnicka manifestacija “Mermer i Zvuci” i simpozijum “Beli Vencac” u Bukovickoj Banji, u Arandjelovcu, sa jednim od nаjvećih i nаjаtrаktivnijih pаrkovа slobodne skulpture u Evropi, gde su izlozena dela stotine inostranih i domacih umetnika-ucesnika manifestacije.
ОдговориИзбришиPa medjunarodni muzicki fesival u “Serbia World Music Festival”, neobicna manifestacija u prelepoj prirodi Takova, koja okuplja veliki broj evropskih umetnika, i posebno onih iz skandinavskih zemalja....
Jos jedan muzicki festival sa mogucom velikom internacionalnom buducnoscu i adut za privlacenje mladih koji vole prelepi ambijent prirode zove se KINGSTOWN, a organizuje se na Gocu. Tu je i dosta revijalnih muzickih manifestacija, koje se odrzavaju uglavnom leti, i koje okupljaju puno gostiju iz zemlje, ali i iz okolnih zemalja, kao sto su festival “Stari Grad” u N.Pazaru, “Cacanska Gitarijada” u Cacku, “Future Fest” u Jagodini, “Medjunarodni muzicki festival” /MMF/ u Krusevcu, “Arsenal Fest” u Kragujevcu, “Love Festival” u Vrnjackoj Banji, “JazzIbar” u Kraljevu, “Jazz festival” u Kragujevcu, “Park Fest” u Uzicu .... Aerodrom Morava ce im dovesti jos veci broj ucesnika i gostiju uz inostranstva, a neki od njih mozda postanu internacionalno prepoznatljivi.
ОдговориИзбришиNajvazniji spomenici srednjevekovne Srbije se nalaze u njenom CENTRU. Manastiri Zica, Sopocani, Studenica, Mileseva, Djurdjevi Stupovi, Petrova crkva, Gradac, Pavlica, Lazarica, Kalenic, LJubostinja, Manasija /Resava/, Ravanica, Naupara, Raca .... zrace svojom patinom starine i umetnicke lepote, a freske u njihovim odajama, kao sto su “Beli Andjeo”, “Uspenje Svete Bogorodice”, itd. su bili najlepsi primerci zidnog slikarstva tog doba. I dan danas se cuvena Firenca i sofisticirana umetnicka javnost Italije divi kopijama ovih remek dela, kada se kod njih izlazu. Zasto ih ne dovedemo da vide originale, vec im saljemo kopije? Svi oni, i ljubitelji umetnosti i specijalisti srednjevekovnog slikarstva, i istoricari, i proucavaoci pravoslavne, i srednjevekovne, i srpske istorije i kulture, i ne samo iz Italije, Rusije, vec iz celog sveta, kao sto obilaze sve druge zemlje nacionalnih kultura, cekaju da im se otvore putevi i da i ovde dodju, da vide originale! Cekaju aerodrom MORAVA da “poleti”.
ОдговориИзбришиNaravno, istu vaznost imaju i cuvena srednjevekovna utvrdjenja i ostaci gradova kao sto su novopazarska tvrdjava, stara srpska prestonica Ras, Maglic, Milesevac, uzicki Stari grad, Koznik, Lazarev-grad, Todorova kula /Stalac-grad/, tvrdjava Manasija.. Put dalje vodi do Smedereva grada i prelepe i najvece srednjevekovne ravnicarske tvrdjave u Evropi, ponos srpskog neimarstva i tog ali i danasnjeg doba, sa dvadeset pet kula od kojih je svaka visoka po dvadeset pet metara. U svim ovim starim utvrdjenjima se svake godine organizuju razne kulturno muzicke i pozorisne manifestacije i festivali /najznacajniji medjunarodni pozorisni festival u Srbiji je u smederevskoj tvrdjavi, pod nazivom “Tvrdjava Teatar”/, kao i viteska takmicenja. Ljubitelji i proucavaoci srednjevekovnih fortifikacija iz celog sveta, medjunarodna viteska udruzenja, pasionirani izucavaoci srednjevekovnih obicaja, arheolozi,.... svi cekaju MORAVU!
ОдговориИзбришиManastiri Studenica, Djurdjevi stupovi i Sopocani, sa srednjevekovnim gradom Rasom su pod zastitom Uneska
ИзбришиZbog ovog ovakvog i ovolikog duhovnog blaga naseg, a i priznatog svetskog, aerodrom “Morava” cekaju i mnogi hodocasnici pravoslavni. “Ovdasnji” svake godine u velikom broju autobusima i samoinicijativno dolaze, procena je oko 100.000, a dijaspora se tek ocekuje. A ona je veoma bitna, jer joj se naizgled polako, ali sigurno gubi trag, kao prah u “okeanu sveta”, a malo toga cinimo, namerno il nenamerno, da bismo taj proces zaustavili. Ni aerodrom “Morava” jos nismo, eto vec koliko decenija, osposobili da joj makar u svoju zemlju hodocasce olaksamo! A ono sto je Vitlejem za sve hriscane, za rimokatolike Rim, za muslimane Meka i Medina, za jevreje Jerusalim, za srpske praoslavce bi trebala da bude cela dolina Ibra i Morave, svedok naseg srednjevekovog duhovnog, verskog i svetovnog trajanja, od Sopocana do Studenice i “zbornog hadzi-mesta” Zice, i dalje Moravom ka Krusevcu gradu, pa do grada Smedereva, ali i tragovima dve kasnije nase dinastije, “putem vila” od Oplenca do prestonice Kragujevca.
ОдговориИзбришиProcenjuje se da u dijaspori ima, mozda preterano. al’ tako se prica, oko 4 miliona nasih ljudi, a oni tamo ako se vec dobrovoljno nisu asimilovali, onda vremenom, kako stare, i deca im u skolu tudju polaze, il’ trebaju decu stasalu sa narodom domicilnim da orode, postaju, ako oduvek nisu, kao uostalom i sva dijaspora sveta, bez obzira, koliko kao mladjani liberalni i kosmopolitski nekad bili, najvernija i najdoslednija pastva naciona svoga. Strah od asimilacije, daleko u tudjini od matice svoje, i dominacija obicaja tudjih, a onda starost koja kuci zove, sve to utice da dijaspora stvara cvrst, kao orah, omotac oko jezgra, sto ga cini crkva koja tamo nad njima bdi, u kome cuva ono sto vise ni u matici ne pamte kao obicaj.Tako je svugde, od Kanade do Australije.
Tako da bi to bila velika reka dijaspore, koja bi preko MORAVE stalno dolazila da obidje, a mozda i ostane, i pokloni se ovome nasem svetom, /al i svakodnevnom/, o cemu je tamo, vremenom u ceznji i nostalgiji vise naucila, neg’ ovi ovdasnji, koji tuda mogu svakim danom proci.
S obzirom na centralno mesto i najpodesniju geografsku i saobracajnu poziciju u Srbiji, kao i na dobru transportno-putnicku povezanost sa mnogim gradovima, a pre svega Nisom na jugu i Beogradom na severu, a koji se nalaze na priblizno istom rastojanju od aerodroma, “Morava” ce, radi ekonomicnosti i prakticnosti putnika na interkontinentalnim letovima, pre svega za nasu dijasporu, biti idealna stanica interkontinentalnim avio – operatorima.
ИзбришиA dijaspora ima i svoje prijatelje tamo gde zivi, svoje kolege, nove rodjake, drugare il partnere, pa bi htela verovatno i njih da dovede, da im svoje mesto porekla pokaze, da ih na planine, il jezera, u banje il na selo odvede i odmor sa njima provede.
ОдговориИзбришиEto jos toliko, koliko dijaspore, gostiju i turista nama, i posla nasim ugostetiljima i hotelijerima, i trgovcima i zabavljacima i bankarima, al i aerodromu Morava.
A dijaspora bi verovatno i da investira, da ovde ne samo rodbini daje, il da se odmara, vec i da u biznis ulaze, pa i da se polako kuci vraca, al i tamo gde zivi da ostane, pa joj trebaju brze i efikasne veze, i saobracajne, da daljine brze premosti, da danas ovde bude, a sutra tamo, vec kako posao ili prohtev trazi. A kako bi, i sta joj reci sa njenim iskustvom i navikama tamo, ako eto ovde, u 21. veku, jos aerodrom Morava ne radi! A mogla bi ona i prijatelje tako povuci da i oni investiraju, a ovi opet, lepom reci i dobrom praksom o nama, i svoje prijatelje i poslovne partnere, a kad se tako tocak pokrene, i “graja” u svetu biznisa podigne, eto i krupnijih investitora, “ozbiljnih igraca”. I fabrika, i posla, i sutra dobrih plata.
ОдговориИзбришиSamo treba uslove pripremiti, i tocak pokrenuti!
Dijaspora je u jednom periodu krize matice odigrala presudnu ulogu u preobrazaju Italije, a takve primere pomoci i razvoja imamo i u Grckoj, u Portugalu, na Kipru, svugde gde ima ekonomske imigracije. Ali, ako su ove zemlje, manje ili vise razvijene, vec imale dugu istoriju razvoja i progresa, pa shodno tome i razvijenu i urbanu i gradjansku i radnicku klasu, i institucije sistema, tako da im je bilo lakse da uz pomoc dijaspore premoste odredjene periode krize, primer danasnje razvijene Turske sa druge strane, bazirane na sasvim drugacijem istorijsko drustvenom i kulturnom konceptu, je mozda najbolji pokazatelj pozitivnog preobrazaja uz pomoc velike dijaspore.
ОдговориИзбришиAerodrom Morava ce biti znacajan i zbog “vikend aranzmana” nasih ljudi koji rade u susednim evropskim zemljama, a koji bi vikendom, na kratko, dan dva, skoknuli do zavicaja da obave neki posao, ili tek da popiju jednu kafu sa komsijom, “da ih zelja mine”. Sa jeftinim lou kost aranzmanima, to je sasvim izvodljivo, i to ne samo jedan put godisnje, vec bukvalno svakog meseca, ako ne i cesce, s obzirom da bi u tom slucaju ukupan trosak jednog boravka za njih bio kao jedna-dve dnevnice koju u Evropi zarade. Ovo je posebno interesantno za one tradicionalne evropske destinacije gde je velika koncentracija nasih “svezih” ekonomskih emigranata, tj. posebno onih iz mladje generacije, koji su skoro otisli, a mislima su svakodnevno ovde.
ОдговориИзбришиNa taj nacin bi jednog korisnika usluge aerodroma Morava prakticno statisticki i finansijski multiplikovali u 2, 3, 5 ili mozda i celih 10.
Aerodrom Morava je idealna centralna avio baza za low-cost operatere zbog svoje sredisne pozicije u Srbiji
ИзбришиTakodje je nama u korist, ako preko aerodroma “Morava” uspemo da i nasu “drugu generaciju”, vec otudjenu i adaptiranu, u skladu sa zemljom u kojoj zivi, pa i gde je rodjena, / a zbog koje i “prva” povi glavu i cuti i miri se sa sudbinom tamo gde se nadje/ dovedemo bar na dan dva. Naime, visok standard zivota u evropskim zemljama nametnuo je i visok nivo konfora i usluga u svemu, pa i u oblasti saobracaja. Najudaljenije destinacije se predju za sat najvise dva, a sredstva prevoza su na visokom tehnickom, higijenskom, estetskom nivou. E sad, iz takvog ambijenta nagovoriti “drugu generaciju” da ovde dodje, bez obzira na sve lepote zemlje nase, pa je onda dovesti do Beograda, pa onda cupkati cetiri sata po nasim putevima i starim autobusima – nije bas obecavajuci poduhvat.
ОдговориИзбришиOvako, kratkim letom do “Morave” bi im bar skratili muke puta, a taj mali boravak bi mozda u njima i neku vecu rodnu zelju probudio, pa bi mozda poceli i sami cesce, na kratko a i duze, da dolaze.
Aerodrom bi tako mogao dobiti jos jednog korisnika vise, a ova zemlja jos jednu dusu nasu spasenu.
Naravno aerodrom Morava je takodje vazan za zadovoljavanja potreba ovdasnjeg stanovnistva. Recimo odlazak rodbine u posetu dijaspori je ne manje znacajna turisticka stavka nego dolazak istih ovamo.
ОдговориИзбришиZatim, odlazak na odmor u razne turisticke centre, pre svega u za nase ljude tradicionalna morska letovalista Grcke i Turske, posebno u letnjem periodu ce se mnogo brze i konfornije odvijati preko aerodroma Morava velikim brojem carter aranzmana, nego sto se to sada radi u privatnom aranzmanu, autom, autobusom, ili redukovanim voznim prevozom.
Ali u ovom slucaju bi aerodrom dobio jos vise na znacaju, od pukog carter prevoza, a time i cela ovdasnja ekonomija. Naime, ako bi se uspostavile bliskije veze sa primorskim centrima navedenih i drugih regiona/ recimo i sa Istrom preko aerodroma Pula ili Rijeka/, mogli bi se napraviti aranzmani koji bi i jednima i drugima koristili. Koliko mi “kontinentalci” volimo more, toliko su i ‘primorci” zeljni prirode, zelenila, recica, brdskih sela, sumovitih planina, skijanja, itd, a toga ovde ima u izobilju. Eto prilike za dobru saradnju, a nama i mnogo vece koristi, posto su nam njihova primorska mesta interesantna samo leti, a njima nasa mogu biti lepa i korisna i u jesen i u zimu i u prolece. Eto posla za “Moravu” i za nasu privredu.
Za poljoprivredu bi ovde odmah imalo posla. Brzi avio prevoz svezeg voca i povrca sa “Morave”u ranim jutarnjim casovima do svih velepijaca regionalnih primorskih centara, ali i ne samo primorskih.
ОдговориИзбришиPa da, sveze sumadisjke jagode, tresnje, maline, sljive, u jutarnjim satima na pijacama Pariza, Rima, Londona, i drugih metropola ali i velikih gradova. Ili dnevno snabdevanje Moskve i vecih ruskih gradova, umesto sadasnjih putesestvija slepera koji se provlace od sela do sela u potrazi za povrstarskim i vocarskim proizvodima. Koliko se tu vremena izgubi, koliko se mnogo manje transportuje nego sto bi to bilo avionom. Koliko manje zaradi. Doduse u planu je veliki kargo centar na :Moravi" bas za te namene, ali ovde veliko vreme uzalud curi. A narod treba posla i para. A ima i plodnu zemlju, i ukusan i kvalitetan rod, i hoce da radi. Svaki dan bi po desetine letova u raznim pravcima moglo da ide sa “MORAVE“ samo za potrebe kargo prevoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda - “made in Serbia – sveze, ukusno, kvalitetno i zato, sto da ne, skupo! A sta je tek sa stocarstvom, zivinarstvom. Arapi obozavaju sjenicke mesne proizvode, zbog ukusa, kao proizvod svezine i zdravosti podneblja Pestera. Koliko ima arapskih i muslimanskih zemalja – toliko dnevnih ili nedeljnih letova do njihovih velemesara. I sjenicki aerodrom bi mogao da proradi.
ОдговориИзбришиEto, i vocari, ratari i stocari cekaju “Moravu”. I kupci njihovih proizvoda sirom sveta.
Dijaspora, odnosno najpre ova bliza – evropska zajednica bi mogla da odigra ovde veliku, pre svega logisticku ulogu u obezbedjivanju trzista, ali i koordiniranju organizacije prijema i distribucije proizvoda. Prakticno ona je tu na “svome terenu”, vec poznaje jezik, ljude i navike, a sigurno ima ili lakse moze da dodje do direktnih kontakata, i nije joj potrebna neka posebna organizaciona ili finansijska potpora. A moze da bude i nosilac celog posla, zavisno od ambicija.
ОдговориИзбришиI mali privrednici cekaju otvaranje aerodroma. Ovde ih ima prilicno, a posebno u oblasti trgovine i proizvodnje, a Cacak, i posebno Novi Pazar se isticu svojom vitalnoscu. Poseta poslovnim partnerima, poseta sajmovima, upoznavanje sa novim tehnologijama, sirenje mreze svoga poslovanja van Srbije itd, sve je to tesko izvodljivo bez brzih i direknih komunikacija, koje ce pruziti “Morava”.
ОдговориИзбришиNovopazarci imaju veoma razvijene odnose sa Turskom, sto poslovne sto prijateljske i rodbinske, tako da su potencijalno dobra ciljna grupa za letove sa “Morave”. Doduse, oni vec sada prilicno koriste pristinski aerodrom, ali ce im “Morava” biti prakticnija, izmedju ostalog, zbog odredjenih administrativnih razloga.
ИзбришиI velika privreda ceka Moravu. Ovo podrucje, sa velikim brojem nekada jakih industrijskih kapaciteta, od Krusevca do Uzica, je osamdesetih godina bilo jedno od najrazvijenijih. Izvozilo se za mnoge arapske i africke zemlje, ali i za Boing. Danas se industrija obnavlja i trebaju nove investicije i investitori. A njih nema bez dobre i brze komunikacije.
ОдговориИзбришиA sta tek reci za fabriku automobila u Kragujevcu. To je verovatno jedina fabrika automobila u svetu koja u neposrednoj blizini nije imala medjunarodni aerodrom. Nekada se proizvodilo i do 300.000 automobila godisnje, a izvozilo se i za Ameriku, ali se aerodrom nije otvarao!! Nesto vozila se cak i preko beogradskog aerodroma liferovalo.
ОдговориИзбришиDanas je tu FIAT, i posao se ponovo veoma intenzivno razvija. A strani kooperanti bi da dodju, ino dileri bi da dodju, a mozda i neki drugi auto proiizvodjaci.
Svi cekaju Moravu.
Puno italijana preko FIAT-a i njegovih kooperanata je vec u Kragujevcu, tako da su oni dobar potencijal za letove sa “Morave” za recimo Torino. Sada oni koriste usluge beogradskog aerodroma! S obzirom na visedecenijsku saradnju sa kragujevackom auto industrijom, oni su sigurni korisnici avio usluga i tako ce biti i dalje – verovatno jos intenzivnije, samo ih treba usmeriti na aerodrom MORAVA, koji je prakticno pored okolnih gradova, i kragujevacki maticni aerodrom.
ИзбришиInace, generalno veliki investitori cekaju MORAVU. Vec su poceli da pristizu, a kao sto vidimo Jagodina je najaktivnija. A puno ovde ima da se radi. Ova oblast centralne i jugozapadne Srbije, kao sto se iz prilozenih slika vidi, ima puno kulturno istorijskih i rekreativno turistickih destinacija, /gotovo stotinu/, zatim dobre poljoprivredne i industrijske pretpostavke, ali prilicno nedostaje modernih tehnologija i generalno modernih urbanih resenja. Skoro pocinje da se gradi autoput Pojate – Preljina, a treba da se modernizuje i nadgradjuje regionalna zeleznicka infrastruktura. Zatim izgradnja banjskih centara kojih ima prilicno, ali nemaju standarde kojima se tezi. Od manjih projekata trebaju da se grade akva parkovi, kompleksi hotela, molovi, sportski centri, ali i dosta industrijskih kapaciteta raznih namena i gabarita. Takodje i razvoj urbanih gradskih i medjugradskih gradjevinsko arhitektonskih, komunalnih, infrastrukturalnih, itd. resenja koja nedostaju, a koja su svojstvena danasnjim evropskim i svetskim gradovima, ali i konceptu metropolizacije, koji ovde treba da se ostvari povezivanjem gradova Kragujevca, Jagodine, Krusevca, Kraljeva, Cacka, kao i krakova ka Uzicu, odnosno Novom Pazaru. I mnogo cega drugog. Znaci investitori svih profila su potrebni, i oni vec dolaze, ali “Morava” ce njihov dolazak jos mnogo mnogo vise da olaksa i da pospesi.
ОдговориИзбришиSto se pre otvori, tim pre stizu investitori i otvaraju se nove mogucnosti i benefiti.
“MORAVA” je interesantna i za razvoj sportske privrede. Naime, sa jacanjem ovdasnjih klubova dolazi do medjunarodnih takmicenja, zatim odlaska na pripreme u neke strane destinacije, itd.
ОдговориИзбришиTakodje, kako smo poznati i kao sportska nacija, taj brend trebamo da negujemo, jer je postao prepoznatljiv u svetu, a kad imamo dobar brend, onda je on mamac za sve ljubitelje sporta, koji onda hoce ovamo i da dodju.
Kada se stvore pretpostavke oko aerodroma, nasi treneri po svetu ce dovoditi svoje ekipe koje treniraju radi priprema mnogo cesce i intenzivnije nego sada. Tara, Zlatibor, Kopaonik ...
Mnogi inostrani klubovi ili reprezentacije bi opet sa svoje strane zeleli da i njihovi timovi ovde imaju pripreme.
Zatim, nasa cuvena svetska sportska imena bi ovde mogla da imaju kampove, a fanovi iz celog sveta bi dolazili na kurseve. Cavic vec ima plivacku akademiju u Kragujevcu, a njega zna cela svetska plivacka javnost. Mnogi bi svoju decu poslali u njegovu akademiju. Najbolji nasi i svetski vaterpolisti, poznati i priznati, su sada u Kragujevcu, i mogli bi ili kolektivno ili pojedinacno da udju u poslove sa kampom ili u Sumadiji ili u sirem okruzenju – svugde su idealne pretpostavke. Djokovic je hteo da otvara akademiju u Kragujevcu, a sada bi mogao na njegovom Kopaoniku. Divac je iz ovih krajeva i njega jos pamte. Tu su Tipsarevic, i drugi.
Kao sto nasa deca idu u svetske kampove, sportske ili recimo za ucenje jezika, tako bi i deca iz sveta dolazila u kampove nasih proslavljenih svetskih sportista. A to je i dobar biznis, i dosta radnih mesta, i jaka finansijska inekcija za ovdasnju ekonomiju. I veliki posao za aerodrom Morava.
Jedan znacajan vid razvoja sportske privrede je aktivacija autodroma Beranovac u Kraljevu. To je nekada bio jedini autodrom u ex-Jugoslaviji, a ujedno i jedini koji je ispunjavao sve tehnicke uslove /uslovi terena, bezbednost, itd/ shodno normativima medjunarodnih auto-moto asocijacija. Tu se odigravalo dosta medjunarodnih trkackih manifestacija, auto i moto, a krajnja zelja je bila da budu i trke formule 1, ali nije postojalo uslova kako u organizacionom tako i u tehnickom smislu /uza staza i sl.//Madjari su dosta kasnije dobili trku formule 1./
ИзбришиKao sto je steta da napravljena fabrika stoji neuposlena, i da investicija propada, tako je steta i za ovaj, inace odlican autodrom, pa bi trebalo naci investitora da ga reaktivira, i da stvori uslove za nedeljna medjunarodna takmicenja u raznim kategorijama, a aerodrom bi tu odigrao veliku ulogu kako u laksoj organizaciji takmicenja, tako i u prilivu fanova iz regiona i ovog dela Evrope.
Mozda bi se tako stvorili uslovi, a imajuci u vidu i izuzetne prirodne uslove, da i najpoznatija imena svetskog sporta, igraci ili treneri pozele da ovde, na Zlatiboru, Tari, Kopaoniku ili negde na jezeru otvore svoje kampove. Mozda i njima treba predloziti neke stimulativne mere, jer bi tako pospesili nasu ekonomiju preko ino fanova koji bi u kampove dolazili. A kampovi poznatih su veoma skupi, pa, osim pojedinih slucajeva, prosecan korisnik kampa ima dosta dobru finansijsku potporu.
ИзбришиI lovacka privreda bi mogla da se pospesi. Naime vec decenijama u nasa lovista dolaze Italijani, Grci, Kiprani, a sa “Moravom” to bi bilo i lakse i intenzivnije i masovnije.
ОдговориИзбришиI nase lokalne samouprave bi imale velikih prednosti. Vec sada prilican broj ino-delegacija, administrativnih, politickih, poslovnih, kulturnih... dolazi u posete gradonacelnicima, predsednicima opstina, a iz toga se radjaju nova prijateljstva i novi vidovi saradnje.
ОдговориИзбришиLaksi transfer bi znacio veci intenzitet, vece mogucnosti, prijatniji dozivljaj, impresivniji utisci ...
I razvoj ovdasnjih kulturnih institucija povlaci medjunarodne aranzmane, posete umetnika i delegacija i sl.
ОдговориИзбришиTo je i prilika za velike medjunarodne kulturne dogadjaje koji bi se ovde organizovali.
Tu je i veliki broj ansambala, pevackih ili folklornih grupa, koje vec putuju po svetu, ali i docekuju svoje inostrane kolege.
Takodje, vec postoje medjunarodne umetnicke radionice iz oblasti keramike, vitraza i sl. u Vrnjackoj Banji, na Zlatiboru, a u koje dolaze stranci, umetnici ili oni koji bi to da budu.
“Morava” bi svima olaksala dolazak i pospesila boravak.
i mozaika, ali i radionice ikone, posebno u Zici. Tu su i radionice crtanja, pevanja i td., ali moze jos puno raznih radionica da se otvori iz raznih oblasti, jer su idealni uslovi, bilo negde pored jezera, na planini, u nekom selu, manastiru i sl.
ИзбришиUniverzitet Kragujevac, kao pravi primer decentralizovanog i ravnomernog razvoja visokog obrazovanja na nivou ovlasti koja mu gravitira, sa svojim fakultetima u Kragujevcu, Jagodini, Krusevcu, Vrnjackoj Banji, Kraljevu, Cacku, Uzicu, Univerzitet u Novom Pazaru, novoosnovani Naucno Tehnoloski Park u Cacku, i druge obrazovne i naucne ustanove, sadasnje i buduce, odnosno njihovi strucni kadrovi, a u cilju razvoja i pracenja novih naucnih i obrazovnih dostignuca, imaju potrebu da cesto putuju na sajmove, seminare, u posete srodnim ustanovama u svetu radi razmene iskustva i zajednickih projekata. Takodje njihovi studenti imaju potrebe za studijskim putovanjima, razmenom sa kolegama sa drugih univerziteta sveta itd.
ОдговориИзбришиDjaci zavrsnih godina srednjih skola organizuju odlazak na eskurzije u inostranstvo, itd., ali opet i djaci drugih zemalja bi mozda organizovali eskurziju kod nas, kad bi im se uslovi stvorili.
Nauka i Obrazovanje, svi oni, naucnici, profesori, studenti, djaci, kao i njihove kolege iz drugih zemalja koji bi da im u posetu dodju, cekaju “Moravu”.
I obican svet ceka svoju priliku da moze da uziva u carima koje svet nudi. I ovde, iako su uslovi zivota relativno skromni a da za to nema nikakvih objektivnih razloga, postoji kriticna masa onih koji sebi mogu da priuste cesta putovanja radi uzivanja. I to raznih starosnih i profesionalnih profila. Pa zar sam podatak da negde oko 1/7 stanovnistva ove zemlje ide na letovanje van Srbije nije dovoljan podatak.Ali nije samo letovanje u pitanju. Ljudi zele da vide druge kulture, druge obicaje. Doduse postoji jedan drugi razlog koji moze da smeta, a to je nepostojanje vece tradicije putovanja, ali i to se leci, i na ovaj nacin. Otvorimo svet nasim ljudima!
ОдговориИзбришиU svakom slucaju bolje je mladom coveku koji ima dobar posao, ambicije i motivaciju omoguciti da sa ‘Morave’ obilazi svet nego da se zbog hendikepa koji moze da oseti, preseli u neku drugu domacu ili inostranu regiju, gde mu se ti uslovi pruzaju.
Prema statistickim podacima u oblasti turizma iz 2011. CENTAR Srbije /centralna i jugozapadna Srbija/ je imao registrovani turisticki promet od 548.789 gostiju, a region Beograd 619.124, i ostvareno je 2.309.200 nocenja u CENTRU, odnosno 1.337.199 u regionu Beograd.
ОдговориИзбришиTo pokazuje da je CENTAR ubedljivo najaca turisticka destinacija u Srbiji, imajuci u vidu odnos broja gostiju i broj nocena. Taj odnos je daleko veci kada su u pitanju samo domaci gosti.
Procentualno to znaci da je CENTAR realizovao oko 26% turistickog prometa Srbije /bez KIM-a/, odnosno preko 41% nocenja Srbije /bez KiM/.
Aerodrom Morava ce pomoci da se i u ino-turizmu ostvare ovakvi i jos znacajniji rezultati, a sama statistika dovoljno govori investitorima gde trebaju da investiraju.
A svi ti podaci su ostvareni i ostvaruju se bez bilo kakve jace ili pre nikakve organizacione povezanosti i saradnje, ne samo na nivou CENTRA, vec ni na nivou opstine ili turistickog mesta. I sa skromnim turistickim kadrovima, koji gotovo da ne govore ni strani jezik, i sa skoro nikakvom propagandom, ili tek nesto malo u poslednje vreme, i bez velikih medija i njihove promocije na svojoj strani, i bez znacajnije podrske vaznih institucija, i bez znacajnijeg i raznovrsnijeg sistema transporta, i bez partijskog i politickog turizma, i bez znacajnijeg poslovnog ili sajamskog turizma, i bez bilo kojih privilegija turisticke destinacije svojstvene samom glavnom gradu po prirodi svoja statusa, i bez znacajnijih finansija, i bez mnogo cega jos! A opet sa najvecim turistickim prometom i najvecim brojem nocenja u turizmu Srbije.
ОдговориИзбришиSta ce sve biti kada se uspostavi profesionalna povezanost i organizaciono jedinstvo svih destinacija, kada se zajednicki izadje na ino - trziste i promotivno nastupi, kada se ojaca kadrovska struktura profesionalcima koji govore nekoliko jezika i koji imaju medjunarodne reference, kada se aktivnije iskoriste savremeni vidovi informacionih komunikacija i poslovanja sa svetom, kada se iole ozbiljno uspostavi saradnja sa globalnim tur – operatorima, kada aerodrom pocne da radi i uspostave se direktne linije sa evropskim mega centrima, itd. Pa turisticki promet, pa prirodno i broj nocenja, ce se bar deset puta uvecati i to u veoma kratkom vremenu, a CENTAR ce tada svoje rangiranje na top listi turistickih i privrednih destinacija odmeravati prema svetskim centrima.
ОдговориИзбришиSve je to tacno, ali treba prvo da se ovde ozbiljno prihvati da je turizam veoma vazna nacionalna grana privrede, zatim da se prihvati da je CENTAR izuzetna turisticka destinacija, ali i veliki nas i za nase prilike potencijal za brzi sveopsti razvoj, i da se onda silovito krene.
ОдговориИзбришиA kako cemo, ako ministarstvo saobracaja, uz sve ove potencijale i vrednosti koje su ovde, a i one koje nisu izmesene, u svojim master planovima aerodrom Morava svrsta u lokalnu - regionalnu kategoriju ciji razvoj zavisi od lokalne samouprave!